Temelj za ogradu: dubina, širina, armatura i iskop
Temelj za ogradu: koliko duboko i široko se kopa, trakasti temelj ili stope, kako se armira i koliko iskopa i betona traži 40 m ograde, uz primer.
Temelj za ogradu kopa se do dubine od 80–100 cm, ispod dubine smrzavanja, a širok je najčešće 25–40 cm. Za laku panel ili žičanu ogradu dovoljne su betonske stope ispod stubova. Za zidanu ogradu radi se armirani trakasti temelj, a za 40 m ograde to je oko 10 m³ iskopa.
Plitak temelj je najčešći razlog što ograda posle nekoliko zima napukne ili se nagne.
Trakasti temelj ili stope
| Vrsta ograde | Temelj | Uobičajene mere |
|---|---|---|
| Panel ili žičana ograda | stope ispod stubova | 30–40 cm u preseku, dubina oko 80 cm |
| Panel ograda na betonskom soklu | trakasti temelj sa soklom | širina 25–30 cm, dubina 80 cm |
| Zidana ograda od bloka ili cigle | armirani trakasti temelj | širina 30–40 cm, dubina 80–100 cm |
| Ograda sa podzidom na kosom terenu | prema statičkom proračunu | određuje statičar |
Stope su pojedinačne betonske jame ispod svakog stuba. Kod panel ograde razmak stubova najčešće prati širinu panela, oko 2,5 m. Stope troše malo betona, ali ne nose ništa između stubova.
Trakasti temelj je neprekidna betonska traka duž cele ograde. Potreban je kada ograda ima zid ili sokl, jer teret ide celom dužinom. Iznad terena se često nastavlja soklom visine 20–40 cm, koji štiti ogradu od vode i zemlje.
Koliko duboko i koliko široko
Dubina. Za temelj ograde važi isto pravilo kao za kuću: dno mora biti ispod dubine smrzavanja. Za Beograd i okolinu to je oko 0,8 m, pa se kopa na 80–100 cm. Temelj od 30–40 cm, kakav se često viđa, mraz svake zime malo podigne, i to neravnomerno. Zid tada puca tamo gde se tlo najviše pomera.
Nosivo tlo. Temelj ne sme da stoji na humusu, nasipu ili starom šutu. Ako je uz među nekada bila stara ograda ili gomila šuta, kopa se do zdravog tla. Stari betonski temelj se prvo razbija, najčešće hidrauličnim čekićem.
Širina. Temelj je nešto širi od zida koji nosi. Za zid od bloka debljine 20 cm temelj je najčešće širok 30 cm. Za panel ogradu na soklu dovoljno je 25–30 cm, a za težak zid od kamena ili pune opeke širina se povećava.
Više o dubini smrzavanja i nosivom tlu pročitajte u članku temelj za kuću.
Kako armirati temelj za ogradu
Za nisku zidanu ogradu ili ogradu na soklu u praksi se najčešće radi ovako:
- Podužna armatura: 4 rebraste šipke Ø10–12 mm, po dve gore i dole.
- Uzengije: Ø6–8 mm, na svakih 20–25 cm. Drže šipke u uglovima.
- Zaštitni sloj: armatura je bar 5 cm od zemlje i od ivica, na podmetačima. Armatura koja dodiruje zemlju rđa i slabi temelj.
- Preklopi: šipke se nastavljaju preklopom od najmanje 40–50 prečnika. Za Ø12 mm to je oko 50–60 cm.
- Uglovi: šipke se savijaju i preklapaju kroz ugao, a ne prekidaju.
- Ankeri za stubove: na mestima stubova iz temelja se ostavljaju vertikalne šipke, pre betoniranja.
Ovo su uobičajene vrednosti za niske ograde. Za višu ili težu ogradu, ogradu sa podzidom koji drži zemlju ili ogradu na klizavom terenu, temelj i armaturu treba da odredi statičar.
Iskop temelja za ogradu mini bagerom
Za trakasti temelj mini bager kopa uskom kašikom širine temelja. Rov ima ravne stranice, pa se ispod terena beton sipa direktno u zemlju, bez oplate. Oplata je potrebna samo za sokl iznad terena.
Pre iskopa:
- Obeležite trasu kanapom, po granici placa.
- Proverite instalacije. Vodovod, struja i telekomunikacioni kablovi često prolaze baš uz ulicu i među.
- Uklonite prepreke. Stara ograda, beton, žbunje i panjevi uz među uklanjaju se pre kopanja. Vađenje panjeva mini bagerom može da se uradi u istom dolasku.
- Dogovorite šta sa zemljom. Višak može da se razastre po placu ili odveze.
Za stope se kopaju pojedinačne rupe. Kod kratke ograde to se često radi ručno ili motornom bušilicom za zemlju. Mini bager se isplati kod trakastog temelja, duže ograde ili tvrdog tla.
Primer: temelj za 40 m ograde
Uzmimo ogradu dugu 40 m. Poredimo trakasti temelj 0,3 × 0,8 m sa soklom i stope za panel ogradu sa stubovima na 2,5 m.
| Stavka | Trakasti temelj | Stope za panel ogradu |
|---|---|---|
| Mere | 40 m × 0,3 m × 0,8 m | 17 stopa 0,4 × 0,4 × 0,8 m |
| Iskop | 9,6 m³ | oko 2,2 m³ |
| Rastresita zemlja | oko 12–12,5 m³ | oko 2,8 m³ |
| Beton u zemlji | 9,6 m³ | oko 2,2 m³ |
| Sokl 0,25 × 0,3 m iznad terena | 3 m³ betona i 24 m² oplate | nema |
| Podužna armatura | 4 × 40 m + 10 % za preklope, oko 175 m | nema |
| Uzengije na 25 cm | oko 160 komada | nema |
Trakasti temelj sa soklom traži ukupno oko 12,6 m³ betona, što su najčešće dva auto-miksera. Za 175 m armature treba oko 15 šipki od 12 m. To je oko 110 kg za Ø10 mm ili oko 155 kg za Ø12 mm.
Rov od 40 m mini bager u normalnom tlu iskopa za 2–4 sata. Ručno je to nekoliko dana teškog rada. Za drugu dužinu ili druge mere zapreminu i broj tura izračunajte u kalkulatoru iskopa.
Od čega zavisi cena temelja za ogradu
- Dužina i vrsta temelja: metri trake ili broj stopa, i zapremina iskopa.
- Tlo i prepreke: glina, kamen, koren i stari beton.
- Pristup: da li mašina može da prati ogradu celom dužinom.
- Beton: m³, i pumpa ako mikser ne može da priđe.
- Armatura i oplata: kg šipki i m² oplate za sokl.
- Odvoz zemlje: broj tura ili razastiranje po placu.
- Rad na armiranju i betoniranju.
Kod kratke ograde dolazak mašine čini veći deo cene iskopa. Zato se isplati da se u istom dolasku urade i drugi poslovi, na primer kanal za vodu ili struju do kapije.
Međa i dozvole
Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju propisuje da ograda, stubovi i kapije budu na placu vlasnika ograde. Pazite da ni temelj, koji je širi od zida, ne pređe na susedni plac. Prema ulici opšta pravila dozvoljavaju zidanu ogradu do 0,9 m ili transparentnu do 1,4 m. Neprozirna zidana ograda između dva placa ide do 1,4 m, uz saglasnost suseda. Plan vaše opštine može da ima drugačija pravila.
- Utvrdite granicu. Ako međne oznake nisu vidljive ili postoji spor, geodeta obeležava granicu placa prema katastru, pre iskopa.
- Dogovorite se sa komšijom. Zajednička ograda na samoj međi traži njegovu saglasnost, najbolje napismeno.
- Proverite dozvolu. Za neke ograde, zavisno od visine i vrste, traži se rešenje opštine. Pitajte u urbanizmu pre gradnje.
Najčešće greške
- Preplitak temelj od 30–50 cm. Mraz ga podiže i zid puca.
- Temelj bez armature ispod zidane ograde. Pukne na prvom slabijem mestu u tlu.
- Armatura na dnu rova, bez podmetača.
- Stubovi bez ankera u temelju.
- Temelj preko međe, iako je zid na vašoj strani.
- Betoniranje u raskvašen rov ili po mrazu.
Česta pitanja
Koliko duboko se kopa temelj za ogradu?
Do dubine od 80–100 cm, jer dno temelja mora biti ispod dubine smrzavanja, koja je u Beogradu i okolini oko 0,8 m. Pliće temelje mraz podiže, pa zidana ograda puca ili se naginje.
Da li temelj za ogradu mora da se armira?
Trakasti temelj ispod zidane ograde ili sokla treba armirati, najčešće sa četiri rebraste šipke Ø10–12 mm i uzengijama na 20–25 cm. Stope za lake stubove panel ograde obično se samo betoniraju. Za višu ili težu ogradu armaturu određuje statičar.
Koliko betona treba za temelj ograde?
Pomnožite dužinu, širinu i dubinu temelja. Za 10 m temelja širine 0,3 m i dubine 0,8 m to je 2,4 m³ betona, a za 40 m oko 9,6 m³. Sokl iznad terena i malu rezervu računajte posebno.
Da li mogu da postavim ogradu tačno na među?
Samo uz saglasnost suseda. Po opštim pravilima ograda i stubovi postavljaju se na placu vlasnika ograde, pa je najbolje da i temelj ostane na vašem placu. Ako gradite zajedničku ogradu na samoj granici, dogovor sa komšijom je najbolje imati napismeno, a granicu da obeleži geodeta.
Koliko košta temelj za ogradu?
Zavisi od dužine, vrste temelja, tla i pristupa, a zatim od količine betona, armature i oplate. Za 40 m trakastog temelja to je oko 10 m³ iskopa i 10–13 m³ betona. Cenu iskopa dogovaramo unapred, kada pošaljete dužinu ograde i sliku terena.
Iskop temelja za ogradu radimo mini bagerom sa uskom kašikom, a po potrebi i razbijanje starog betona i odvoz zemlje. Radimo u Beogradu i okolini. Zakažite iskop ili pozovite 062 532 438.
